Jedne nedjelje u večer u oktobru 1920. godine pisao sam nešto u župskom uredu. Netko dolazi, čujem korake kuca na vratima, pitam došljaka Iva Franolića (Jurišića): „Što je novo, da dolazite k meni u ovo doba?” Ništa nije zla, ali moglo bi biti! – Poslala me je Duma Fratrova, da Vam rečem, da će za koji čas ona dovesti k Vama Talijane, jer oni traže, i zato Vam poručuje, neka sakrijete ili uništite, ako imate štogod sumnjivo. „Kad Vam je to rekla? Zašto mi to nije došla sama javiti?” – „Nije mogla, jedva je mogla i ovako Vas obavijestiti! Znate, da Talijani imaju kazermu uz kuću, gdje Duma Fratrova, babica, stanuje, došli su k njoj neka im ide pokazati, gdje stanujete, a ona – bojeći se, da Vam ne bi našli štogod, što Vi ne biste želio da nadju, sjetila se je, da im ponudi bukaletu vina prije nego idu k Vam. Ponudila je, da sjednu, a ona da ide u konobu po vino. Prije nego u konobu, došla je k meni i rekla mi je, neka Vas idem upozoriti, da će ih ona morati dovesti, neka budete spremni, a sada idem drugim putem, da se ne bismo susreli!- S Bogom!”
Kad sam ostao sam počeo sam razmišljati, što bi moglo biti povod, da večeras k meni dolaze i odmah sam pomislio, da će to biti po svoj prilici u vezi s plakatom, što se je jutros našao naljepljen na crkvici sv. Roka na veloj placi. Ja nisam u nikakvoj vezi s tim plakatom, ali se je govorilo po selu, da je taj plakat donesao neki pop iz Raba.